/, Priče o izlozima/88 ROOMS-HOTEL KOJI OSVAJA PUT U ZAŠTO

88 ROOMS-HOTEL KOJI OSVAJA PUT U ZAŠTO

2018-11-02T19:20:39+00:00

Zanima me, da li i ti primetiš kada se oko tebe uplete ogromna mreža, povezana sa svim što te okružuje, a samo ne sa tobom?

Zapazila sam da različiti sadržaji, kao nemi paukovi, svaki dan pletu mrežu oko moje duše. Raznoliki su i umeju da me preplave, baš kao što tamni oblak obuhvati sunce. Prezasićenost životnim utiscima uvek je dobar podsetnik da je vreme za oslobađanje od nagomilanog, zar ne?

Dođe tako trenutak u životu kada se baš zaglavimo između svog i tuđeg ZAŠTO. Između svog i tuđeg KAKO. Kad je neko zbunjen, lako ga je zbuniti još više, to je pravilo traganja. Verujem, hodanje je lek za nagomilane misli, koračanje je jedna vrsta povratka. Zato u tim „prepletenim” trenucima hodam bez jasnog cilja, ali sa jakom željom da razbijem tamni oblak i razmrsim zamršeno. Kada se misli razbistre, prečisti se energija, pa se na taj način aktiviraju sva čula. A kad su čula uključena, lako je povezati se sa emocijom. Ništa nije važnije od kontakta sa osećanjima, ta veza se zove uzdizanje.

Možda i ti hodaš ili pak imaš neki drugi način kako da razbistriš misli i povežeš se sa sobom? Ako nemaš svoj način odbrane, moj savet je da kao metodu povezivanja isprobaš naizgled jednostavno koračanje. Hodaj u tišini, prepusti se. Trudi se da posmatraš svet oko sebe. Komuniciraj sa njim u tišini svog bića. Neverovatno je kako svet ume bez reči da komunicira sa nama, samo pogledom. Pusti noge nek te spontano vode i veruj, one znaju kako da pronađu pravo mesto na kom možeš da podstakneš kreativnost.

Bio je to jedan od onih dana u kojem su u srcu goreli želja i optimizam, budili su osećaj da je vreme za rasvetljavanje i preokret. Verovala sam da me tu negde na ulicama Beograda čeka odgovor, koji će me udariti kao grom iz vedra neba. Dok sam prelazila iz ulice u ulicu, nepotrebno je nestajalo, a zadržavalo se samo ono važno.

Svi na ulici su i različiti i isti, svako hoda sa svojim mislima i one se jasno očitavaju na licu osobe.

Dok je u glavi odjekivalo, zaštokako i šta, osetila sam udar groma. Udario me je izlog hotela 88 Rooms. Bio je to trenutak sreće i ono paravo bam! Vratila sam se na mesto na kom je sve počelo. Setila sam se svog ZAŠTO. Tu iza hotela počela je moja priča, put za moje ZAŠTO. Mislima sam se vratila u prošlost. Setila sam se koliko sam čvrsto tada verovala u svoje motive, verovala sam da mogu. Čak i ako nisam uvek znala kako, bila sam sigurna da ću pronaći način. Osetila sam iznova stare emocije i radost stvaranja. Setila sam se, cilj je bio da pronađem put za autentičnost. Bio je to put pun izazova, radila sam sve kako bih nadmašila sebe i trud se trostruko ispaltio. Tog trenutka sam shvatila, uspela sam da pobedim samu sebe, zar to nije dovoljan razlog za radost? Bila je ovo najslađa pobeda u poslednje tri godine. Otvorila sam vrata hotela, baš kao što sam nekad otvorila vrata fakulteta, sigurna da radim pravu stvar. Ušla sam da nazdravim u čast još jedne pobede u igri sa sobom.

Ponovo svoja, baš tu u holu hotela 88 Rooms. Kada se sadržaj ponovo nagomila i kad me odvoji od sebe, sada znam kom mestu u Beogradu uvek mogu da se vratim, na tom mestu se moja tajna krije.

Tu u holu hotela 88 Rooms ponovo sam dotakla veru, tu na tom mestu čekaće moje zašto, da mu se vratim ako opet zapnem.

Podržavam te da hodaš, veruj tvoja autentičnost strpljivo čeka iza nagomilanog sadržaja da joj se vratiš. Samo ti znaš koji je onaj pravi razlog zašto radiš to što radiš. Veruj sebi, veruj u svoj osećaj taj osećaj je centar u kojem počinje da se dešava magija, a ti postaješ čarobnjak. Veruj mi na reč na putu do sebe ti si svoja najjača konkurencija. Nije toliko važno šta drugi pričaju, misle i kako rade, koliko je važno da se trudiš da pobediš sebe dok putuješ ka svom cilju. Ko može da bude veća konkurencija nego mi sami sebi.

Hoteli zaista imaju moć da zavedu.

 

Prijavi se na Newsletter

Šaljem pisma iznenađenja, ako želiš da te pismom iznenadim upiši se u adresar MK
Prijavi se
close-link