/, Некатегоризовано/PRIČA O IZLOGU KAPRIC – PUT UMETNIKA

PRIČA O IZLOGU KAPRIC – PUT UMETNIKA

2018-12-06T16:09:20+00:00

Kao klinka maštala sam da ću tu negde oko Pevca graditi svoj svet. Ne znam otkuda je ta iluzija dolazila, ali i dalje je prisutna. Gledam u taj izlog ceo život, oduvek je zavodljiv i prefinjen, on je vladar tu u krugu „Palasa“. To je mesto gde se romantika u punom sjaju susreće sa savremenim svetom.

Izlog „Kapric“ je luksuz koji traje godinama.

Živi u srcu Beograda. Menjao je pravac, ali nikad svoju bit. On privlači pažnju, poziva na renesansu, isijava stilom i stavom. Nikog ne ostavlja ravnodušnim. Jednostavno, osvaja. Svaki put kada se ukrstim sa njim desi se neka magija. Oživi prostor u meni koji ne znam ni kako, a ni zašto zaboravljam da postoji. Želela sam priču o njemu, čekala sam strpljivo sa verom da su sva čuda moguća.

Šetnja ulicama Beograda za mene je ekskluziva koju sebi često priuštim, to su trenuci koje zovem sastanci sa sobom. U njima otkrivam, pozivam i prihvatam, lako komuniciram sa sobom. U jednom od takvih dana zastala sam kod Pevca i pisala ovu priču pre nego sam znala da ću je dobiti.

„A ko si ti?“

hrabro mi je uputila pitanje na mreži Sanja, jedna od tri učesnice u kreiranju magije koja se u „Kapricu“ danas dešava. Znatiželjna da razotkrije šta to zapravo radim i ko sam, ja. Njena radoznalost dovela me je na mesto gde se ukršta prošlo i sadašnje vreme. Povezale smo se kada sam čvrsto rešila da krenem putem razotkrivanja  sebe svetu. Nije slučajno.

Kad počne da vlada osećaj spremnosti, tad veruješ u svoju ideju i ništa ne može da te pokoleba, to je pravo vreme.

Odgovorila sam joj na pitanje uz kafu baš tu kod Pevca, podelile smo jedna sa drugom priču o sebi, iskreno i bez rezerve. Njeno prisustvo me je oplemenilo. Ona je ženstvena do bola, radoznala kao dete, otvorena i spremna na akciju. Ta sklonost delovanju nas je spojila. Kroz razgovor sa njom  spoznala sam da u našim životnim pričama ima puno bliskih iskustava.

Ono meni najznačajnije je da smo se obe hrabro borile da pronađemo sebe. Ni jedna nije odustala od ideje da postane celovita. Ona je kao i ja žena borac koja veruje u čaroliju koju umetnost stvara.

Njih je tri: Zorica, Sanja i Aleksandra; tri čuda, tri žene koje vole i veruju u ono što rade. Dizajn nameštaja i dizajn garderobe su njihove delatnosti u kojima se oseća nešto više, ono što se ne objašnjava već doživljava. One zajedno koračaju svaka na svom putu, jedna uz drugu. Ujedinjene sa ciljem da se podrže, dele i rade zajedno, kreiraju lepotu i kvalitet. Sve tri imaju ličnu priču i svoje iskustvo koračanja putem umetnika. Svaka priča za sebe je posebna i drugačija, ali jedno im je zajedničko,

vođene su srcem.

Danas kada priča o preduzetništvu zauzima svoj prostor u medijima i našim srcima, uverena sam da se ono vraća na scenu kroz mala vrata da bi odvelo ka velikim promenama. Zanatlije, kreativci, umetnici, galeristi, antikvari, obućari, knjižari, stolari… svi se oni vraćaju kao deo duha ovog grada i nas. Poseban osećaj me obuzme kada uđem u preduzetničku radnju. Vraćaju mi se sećanja na prošlost koja nije moja, ali koja pomalo mistično ima veze sa mnom.

Izazovi savremenog doba prevazilaze romantiku, ali zato kada se tri žene udruže, ništa nije nemoguće. Kada smo zajedno, možemo da napredujemo.

I dalje tvrdim da su mali veliki.

Na moje pitanje kako su se spojile Zorica je odgovorila: „Bilo je potrebno vreme da se ukrstimo, novi ljudi – nova energija. Tražila sam slične sebi kako bismo zajedno prevazišle izazove današnjice. Sada znam da pravi saradnici dolaze u pravi čas. Bila sam uporna i strpljiva.” Bolje niko, nego bilo ko, zaključujem.

„Čini mi se da retko ko zapravo traži podršku. Svako bi voleo da za njega neko radi. Bilo bi zabavno kada bi tako moglo, ali ne može se sa tim principom stići do cilja. Preduzetnik preduzima, ne sedi i ne čeka da neko drugi za njega radi. Posao napreduje ako se prati sadašnji trenutak. Ovaj u kojem smo trenutno nije savršen, ali definitivno jeste onaj sa velikim mogućnostima“, kaže Zorica.

Složile smo se da biti preduzetnik nije jednostavno, taj put nosi pregršt izazova i dilema.

“Vizija te tera napred i onda kada je najteže, dovijaš se, razmišljaš i ne odustaješ, jednostavno te ideja vozi, a obaveze teraju da brzo misliš i donosiš odluke”, zaključila je.

Razgovor sa ženama koje danas čine „Kapric“ je za mene bilo osveženje i ostvarenje. Ovaj izlog me je podsetio i vratio u one dane kada sam samo živela. Svoja, slobodna, u punom sjaju, romantična. Oživele su ono što sam zbog drugih uspavala.

Sanjar sam i romantičar i nije me stid da priznam. Ukrstila sam novu sebe sa onom starom. Probudile su u meni deo žene koja je ne znam kako, a ni zašto je zaspala. Evo me danas ispred izloga „Kapric“ ponovo svoja, celovita i više nego ikad spremna da sebe pokažem svetu, bez zadrške, stida i straha.

Romantika živi u svakoj ženi, živi i u meni ponovo! A šta bi falilo da oživi i u tebi?

Uz osmeh i zagrljaj zahvalila sam im, jer da nije bilo njih bilo bi teže doći do saznanja i vratiti se na mesto sa kog je sve počelo. Kao u svakoj priči koja ostavlja trag, priča o ovom izlogu obeležila je jedno buđenje i početak stvaranja nove priče koja se u međuvremenu napisala.

Hvala ekipi „Kapric“, otvorile ste mi svoja vrata srcem, dečijom radoznalošću iskreno i čisto, dovele ste me na mesto gde se stvara magija. Ponovo verujem da čarolija postoji.

Ova priča je počela da se piše pitanjem: „A ko si, bre, ti?“

Završava se prisećanjem da je internet prednost današnjice koja nas spaja i čiju snagu treba koristiti. Još jednom internet je dokazao zašto postoji. Volim ljude i u mom slučaju boravak na internet nebu spaja me sa divnim i plemenitim ličnostima. Pa kako da ga ne volim?

Jos uvek nisam vlasnik ni jedne radnje u srcu Beograda, ali gle, čuda! Postajem njihov deo.

„Ja sam čudo iz svemira! Došla sam da zaludim ovaj internet svet!“, napisala sam Sanji tog dana kada je sve počelo.

MK

Prijavi se na Newsletter

Šaljem pisma iznenađenja, ako želiš da te pismom iznenadim upiši se u adresar MK
Prijavi se
close-link